Procenjuje se da 20 odsto svetskih rezervi litijuma leži u našoj zemlji. Blace je jedna od sedam lokacija za koje je kanadska firma " Ultra litijum" dobila licencu za istraživanje. Za tim retkim mineralom tragaće i na području Lađevaca, Preljine, Trnave, Kragujevaca istočno od Valjeva i u Koceljevi. U poslu će kanadskoj kompaniji pomagati kineska firma "Betek". Utvrđeno je da u našoj zemlji „leži" znatna količina litijuma. Razlog što se firma „Ultra litium" odlučila da dođe ovde jeste što je vodeća kopanija u ovoj oblasti Rio Tinto u svojim istraživanjima utvrdila znatnu količinu te rude. Ono što očekuju jeste da će naći duplo više od procenjenih rezervi. Ukoliko se dođe do značajnih otkrića, ta firma planira da finansijski učestvuje u projektu i otvaranju rudnika. U naredne dve godine kompanije će u istraživanja uložiti 5 miliona dolara. U toj fazi državi će se plaćati rudna renta, a najveću korist imaće lokalno stanovništvo od nadoknada, ako se istražuju ležišta na njihovim posedima. Novi rudnici mogli bi doneti i zaposlenje.
Na teritoriji Srbije leži 20 odsto svetskih rezervi litijuma. Bez ovog minerala nema proizvodnje baterija i vozila na električni pogon. U narednoj deceniji potražnja za tim mineralom biće udvostručena.
Procenjuje se da 20 odsto svetskih rezervi litijuma leži u našoj zemlji. Blace je jedna od sedam lokacija za koje je kanadska firma " Ultra litijum" dobila licencu za istraživanje. Za tim retkim mineralom tragaće i na području Lađevaca, Preljine, Trnave, Kragujevaca istočno od Valjeva i u Koceljevi. U poslu će kanadskoj kompaniji pomagati kineska firma "Betek".
Mark Morin iz firme „Ultra litium" kaže da je utvrđeno da u našoj zemlji „leži" znatna količina litijuma.
"Razlog što smo se odlučili da dođemo ovde jeste što je vodeća kopanija u ovoj oblasti Rio Tinto u svojim istraživanjima utvrdila znatnu količinu te rude. Ono što mi očekujemo jeste da ćemo naći duplo više od procenjenih rezervi", kaže Morin.
Žuangvei Luo iz kineske kompanije "Betek" kaže da ukoliko se dođe do značajnih otkrića, ta firma planira da finansijski učestvuje u projektu i otvaranju rudnika.
U naredne dve godine kompanije će u istraživanja uložiti 5 miliona dolara. U toj fazi državi će se plaćati rudna renta, a najveću korist imaće lokalno stanovništvo od nadoknada, ako se istražuju ležišta na njihovim posedima. Novi rudnici mogli bi doneti i zaposlenje.
Ambasador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk kaže da je 12 kanadskih kompanija dobilo licencu za istraživanja ruda i zalata u Srbiji.
"To je nova mogućnosti i impuls srpskoj ekonomiji.", smatra Roman.
Bez litijuma nema proizvodnje baterija i vozila na električni pogon. U narednoj deceniji potražnja za tim mineralom biće udvostručena.
Miroslav Ignjatović iz Privredne komore Srbije smatra da je za zemlju taj posao ekonomski isplativ samo ako se pokrene prateća industrija.
"Ukoliko država Srbija dozvoli da se taj mineral izvadi i izveze od njega nećemo imati velike koristi. Maksimalnu vrednost imaćemo samo ako se ovde kod nas implementira prerađivačka industrija, na osnovu koje možemo da dobijemo, recimo baterije koje se ugrađuju u električna kola", objašnjava Ignjatović.
Prethodnicu tog posla u Srbiji napravila je britansko-australijska kopanija "Rio Tinto", koja od 2004. godine u Jadarskom karaju traga za litijumom. To nalazište, jadarita, kako ga popularno zovu, jedino je u svetu. Sledeće godine "Rio Tinto" mogao bi da otvori i rudnik.